Изложба ВРЕМЕ И ВАСЕЉЕНА којом је 13. јануара 2022. отворена Европска престоница културе Нови Сад, затворена је 31. јанура 2013. године. Иако прећутана у јавности, била је најпосећенија изложба у прошлој години. У покушају да се суочи са загонетком времена она је у простору на три спрата и девет уских врата пред посетиоце изнела низ питања која траже теолошке, филозофске, антрополошке, културолошке и друге одговоре. Њен мисаони распон од Платона и Светог Павла до Светог Саве и Речника технологије, Владике Његоша, Б. Вонгара, Саве Шумановића и Леонарда Ојлера све до Милутина Миланковића представљају сазнајни узлет који је донео другачије искуство времена и културе. На тај начин ова изложба је неосетно је прерасла у својеврсни храм времена.
Трагање за циклусима у скалама времена од магновења откуцаја срца, до календарских годишњих циклуса и прецесионог кружења од 26.000 година, све до циклуса од 311 билиона година својеврсно је суочавање са унутарњом драмом постојања у времену. Укрштај свете геометрије пчела и светлости Саве Шумановића били су свечаност за око и ум која је отворила унутрашњост времена. Повезивање снова и огледала показало је дубље, архетипске слојеве сећања који се уобличавају у Слово које представља тунел кроз заборав.
На округлом столу поводом затварања изложбе ВРЕМЕ И ВАСЕЉЕНА, 28. јанура, у Студију М, у Новом Саду, поред аутора изложбе професора др Александра Петровића, говорили су: културолог Димитрије Вујадиновић, кустос изложбе Анђелко Ђукић, дугогодишњи шеф Катедре за музеологију на Филозофском факултету у Београду проф. др Драган Булатовић и професор пчеларства у Карловачкој богословији Жарко Живановић. Прочитано је и писмо етномузиколога др Јелене Јовановић, чланице САНУ, упућено председнику Академије с молбом да спречи уништење овог културног добра. Рушење није спречено и на тај начин су они који су то учинили симболично остали без времена. Снимак разговора преносимо у целини: