НЕДЕЉА ПРАШТАЊА

Српска православна Епархија шумадијска и Црквена општина Аеродромска при храму Светог Саве у Крагујевцу позивају све вернике да својим доласком увеличају Вечерњу службу поводом недеље праштања која ће бити служена у овом храму у недељу, 26. фебруара са почетком у 17 сати.

Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива „Недељом праштања“. На тај дан у црквама се читају Христове речи: „ Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења” . Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и ми – мирећи се једни са другима – улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота.

Текст који преносимо у данашњем „Јутрењу” преузет је из књиге „ТАЈНЕ ПРАЗНИКА” протојереја Александра Шмемана.

СВЕТО МЕСТО – Ђурђеви ступови

У данашњој рубрици „Свето место” коју и овог петка правимо по грађи коју је сакупио и објавио Ново Томић, дугогодишњи уредник рубрике култура у „Вечерњим новостима” – „Светилишта и надалишта – Чудотворна места и свети предмети у веровању Срба” говоримо о манастиру Ђурђеви ступови у Рашком округу у којем се налази део моштију Светог свештеномученика Харалампија и део моштију Светог Теоктиста, што је монашко име краља Драгутина.

СТАВ НЕДЕЉЕ – Саша Миленић, професор и песник

Гост данашње рубрике „Став недеље” која иде петком у оквиру емисије „Од 10 до 13” је Саша Миленић, професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији и књижевник. О томе шта га у последње време нагони на размишљање разговарамо са Сашом Миленићем.

ДУЕЛ – Катарина Мировић (новинарка РТК), Гордана Божић (новинарка „Крагујевачких новина“)

У данашњој емисији „Дуел“ бавимо се медијима. Да ли је лакше радити на телевизији или у штампаном новинарству? Шта мисле о такозваним грађанским новинарима који своје радове публикују на друтшвеним мрежама? Ко је крив за урушавање медија у Крагујевцу? Где се оне данас информишу? Сучељени су одговори Катарине Мировић, новинарке Радио-телевизије Крагујевац и Гордане Божић, новинарке „Крагујевачких новина“.

Мирко Демић лауреат награде „Меша Селимовић”

Награда “Меша Селимовић” за најбољи роман у 2016. годину припала је Мирку Демићу, књижевнику и директору Народне библиотеке “Вук Караџић” у Крагујевцу, за књигу “Ћутања из горе” у издању Агоре. Истим признањем одликован је и Владислав Бајац за књигу “Хроника сумње” у издању Геопоетике.
Награда се састоји од плакете – рељефа са ликом Меше Селимовића, Повеље и новчаног дела.
Ту награду 29. пут додељују “Вечерње новости” и исти писац је не може добити два пута.

О томе шта за њега представља ово признање, као и да ли му „смета” или не што је „дели”са колегом Бајцом, као и када ће му признање бити уручено разговарали смо са лауреатом Мирком Демићем.

ЗАШТО СЕ КАЖЕ – Прометејев огањ

У сталној рубрици „Зашто се каже?” која иде средом у емисији „од 10 до 13”, по истоименом издању др Милана Шипке, нашег познатог лингвисте и доктора књижевних наука данас обрађујемо познати појам који потиче из античке Грчке – Прометејев огањ.

КРАГУЈЕВАЧКА ХРЕСТОМАТИЈА – Време власти Милоша Обреновића

У данашњој „историјској читанци” нашег града – „Крагујевачкој хрестоматији” настављамо са циклусом емисја посвећених добу Милошеве престонице. Тема данашње емисије је сама владавина кнеза Милоша, односно његов однос као носиоца апсолутне власти са народом, виђен очима страних путописаца али и Јоаким Вујића и Вука Караџића који су у то време боравили у Крагујевцу.

И у данашњој „Хрестоматији” корситимо грађу коју је сакупио и објавио у својој књизи „Споменица крагујевачке мушке гимназије” из 1933. године професор Милен М. Николић, поводом стогодишњице ове школе и уживамо у предвним етно песмама извођача каошто су браћа Теофиловић, Даница Крстић и други.

СТАРА, ДОБРА ВРЕМЕНА – Новине сербске о свадби кнежевих синовица… и, још нечему

У данашњој емисји „Стара, добра времена” листамо „Новине сербске” од 24.-га февруарија 1834. године и извештајем Димитрија Давидовића о свадби кнежевих синовица, ћерки близнакиња господара Јеврема, али… и о „здравственом билтену” чланова кнежевске породице и забрани „пуцања из пушака на свадбама, прошевинама, славама…” и у сличним свечанм приликама.

Све, то, уз одабране етно музичке записе браће Теофиловић.