Васкршњи празници настављају се Мајским свечаностима којима се обележава Дан града 6. мај. Осим свечане седнице Скупштине града у Старој скупштини и доделе Ђурђевданских признања, следе и бројни догађаји, а неки су се већ догодили. О програму Мајских свечаости и свечаној прослави Дана града разговарали смо са Бојаном Павловћем, директором Градске туристичке организације Крагујевац.
НАШИ РАЗГОВОРИ – Велики народни оркестар Ненад Милановић Пеги
Христос васкрсе!
Средином марта Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован примио је у својој Епископској резиденцији у Крагујевцу културно-уметничко друштво „Велики народни оркестар” Ненада Милановића Пегија. Познати по безбројним хуманитарним концертима и наступима на прославама Српске правславне цркве ови музичари где год да су наступали, били су достојни представници Шумадије и њеног становништва. Ове године они славе свој јубилеј, тридесет година постојања. Тим поводом имајући у виду њихово уметничко стваралаштво, као и хуманитарну делатност, Његово Преосвештенство Г. Јован уручио је своју Архијерејску грамату признања, са жељом да своја знања пренесу млађим поколењима.
У нашој васкршњој емисији „Наши разговори” разговарамо са вођом Великог народног оркестра Ненадом Милановићем Пегијем о томе шта ова грамата значи за њихов будући рад.
Такође наш гост нам прича и о томе како је настао Велики народни оркестар, својеврсна академија народне музике, ко су све били његови чланови, о честим хуманитарним наступима али и плановима и ускором концерту на београдском „Коларцу”.
Оркестар је познат и по свом пројекту „Музика за ризнице” којим је нашој али и светској јавности предочио заборављену музику са српских дворова али и по сарадњи са Хором „Архангели” Воје Сасића.
Мисија овог оркестра је очување изворне праве музичке традиције нашег народа али и повезивање добрих, племенитих и часних младих људи. У емисији „Наши разговори” Радија „Златоусти” слушамо музику Великог народног оркестра у избору нашег госта Ненада Милановића Пегија.
ЖИВОТ С КРИЛИМА (14) -Марко Марковић
Глумац ретког имена и презимена, средње име Златибор, остао у Војводини после Шумадије, ради у позоришту и на телевизији. Тако Марко Марковић, првак Народног позоришта у Сомбору, родом Крагујевчанин, представља сам себе на Инстаграму. И даље га носи дух стваран у Драмском студију Дома омладине код Славице Урошевић Слаје. О позоришту, говорној дикцији, живима и мртвима разговарамо у специјалној емисији „Живот с крилима“, која нам представља прошлогодишњег лауреата Стеријине награде.
200 година од рођења Достојевског
Може ли се кроз етар говорити о Достојевском, у 45 минута, колико траје школски час? Зашто ће Томас Мана у следећем веку читати само студенти књижевности,а садашњи не читају Достојевског? Шта мисле о називу емисије и позитивистичком приступу књижевно-уметничком делу? О амбиваленцији и томе зашто бежимо од Достојевског и зашто му се непрестано враћамо?, нека су од питања на која одговоре дају и траже професори књижевности- Никола Теофиловић, члан Српског књижевног друштва и Удружења драмских писаца Србије и Ненад Станковић, читалачкој публици познатији као Ђевђир:
СТАРА, ДОБРА ВРЕМЕНА – Књига „Ненаручене приче” Миће Милорадовића – Карађорђевићи и Обреновићи у анегдотама
Христос васкрсе!
У првом делу своје књиге са поднасловом „Карађорђевићи и Обреновићи у анегдотама” крагујевачки карикатуриста Мића Милорадовић је сакупио и објавио стотине анегдота о личностима из наше новије историје и илустровао их са преко 500 оригиналних карикатуралних портрета.
У уводном делу књиге (који смо управо чули) аутор је искористио једно размишљање писца Милована Витезовића, сатиричара и хумористе које по њему најбоље осликава разлике између два родоначелника српских модерних династија.
Његова претходна књига „Ненаручене приче – Легендарни Крагујевчани у анегдотама” изашла је 2005. године. За суграђане му није требала мемоарска литература јер су то биле приче на којима је Милорадовић одрастао али пак за ову опсежнију тему морао је да посегне за бројним изворима и грађом.
О томе како је дошао на идеју да ради на књизи о знаменитим Србима у анегдотама, колико је дуго писао књигу и које све изворе и литературу је користио казује нам данас у васкршњој емисији „Стара, добра времена” наш гост карикатуриста Мића Милорадовић.
Чућемо и које су његове омиљене анегдоте, које личности из наше историје су га фасцинирале и због чега али и када ће изаћи други део његове књиге.
ДИПЛОМАТИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У 16. и 17. ВЕКУ
„Српска Револуција неби била могућа без идеолошке основе, државотворне идеје и политичко-стратешке препознатљивости и присутности Срба на европској политичкој позорници. Темеље свега овога, створила је Српска православна црква током 16. и 17. века. На овај начин она је постала својеврсни, цивилизацијски „мост“, који је снажно повезао средњевековну државу Немањића и Лазаревића-Бранковића, са нововековном Србијом, створеном у Револуцији (1804-1813, 1815.), под вођством Карађорђевића и кнеза Милоша.“, пише мр Дејан Танић у књизи „Дипломатија Српске православне цркве у 16. и 17. веку“, коју је 2020. издао Историјски архив „Средње поморавље“ у Јагодини.
Шта све треба знати пре но што се позовемо на секуларност Републике Србије? Ко су патријарси Јован II, Пајсије, Гаврило, Максими ердељски митрополит Сава Бранковић и због чега су важни, какву су визију имали и како је фунционисао информативни систем унутар Српства, само су неке од тема о којима у једночасовном издању емисије говори историчар, мр Дејан Танић:
НАШИ РАЗГОВОРИ – јереј Синиша Раденковић о Царству Небеском
Царство небеско је тема наших специјалних васкршњих разговора са јерејем Синишом Раденковићем парохом треће белошевачке парохије у Крагујевцу. Где је то „небеско“, шта је његово значење, разликују ли се првобитни рај и онај по Другом доласку, чиме је испуњено Царство небеско, неке су од тема о којима ћемо причати у наредних шездесетак минута.
КОМУНАЛНО ЋОШЕ – 3. мај 2021. године
За данас у нашем граду нема најављених искључења струје и воде. У сталној рубрици „Комунално ћоше” доносимо вам обавештење из „Енергетике” Д.О.О., као и информације о раду свих сектора (гробља, пијаце, јавног превоза) ЈКП „Шумадија” и радном времену објеката и установа у оквиру Дома здравља за данашњи и сутрашњи празнични дан.
