Категорија: Гостопримница

Манифестација „Дани крагујевачке књиге” настављена је синоћ, у четвртак, 20. фебруара представљањем крагујевачког колекционара плоча и осталих носача звука, дискофилом Милијом Анђелићем, адвокатом. Исте вечери, у наставку програма уприличено је „вече вина” и представљена монографија „Винородна Шумадија” аутора Зорана Драгољевића Жоржа, стручна монографија која је иначе на отварању „Дана крагујевачке књиге” ( заједно са књигом Марка Стаматовића „Словенски круг”) добила повељу ове манифестације за најбоље завичајно издање у претходној години.

О апликацији која ће јавни саобаћај у Крагујевцу учинити доступним на гоогле мапама, о порталу отворених података и будућем раду Високе техничке школе струковних студија у Крагујевцу која ускоро прераста у Академију струковних студија „Шумадија“, разговарамо са проф.Владимиром Недићем.

Крагујевац је једини град у Србији који има свој портал отворених података, на коме су представљени подаци о потрошњи енергије у јавним зградама.Пројекат „Портал отворених података“ (https://www.data.kragujevac.rs/) подржан је из фондова Велике Британије.
Ана Радојевић, енергетски менаџер Града Крагујевца, објаснила је у данашњој Гостопримници шта су отворени подаци и на који начин транспарентност ових података може служити Крагујевчанима.

На недавно одржаној седници Епархијског савета говорило се и о пословању Заједнице „Земља живих“ у Брајковцу где се, у оквиру Шумадијске епархије, лече болесници од зависности. Извештај о раду ове заједнице поднео је протојереј-старофор Александар Новаковић, старешина ове Заједнице.

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије и 800 година аутокефалности Српске православне цркве у галерији Народног музеја у Крагујевцу, у петак, 14 фебруара, отворена је изложба „Фреске Косова и Метохије”.
Репрезентативна изложба наше средњевековне духовне баштине реализована је у сарадњи са Галеријом фресака Народног музеја у Београду. На изложби су представљене копије фресака великог формата, културна добра која се налазе се у манастирима: Пећкој патријаршији, Богородици Љевишкој, Дечанима и Грачаница, споменицима који су на листи светске културне баштине УНЕСКО-а.
Изложбу је надахнутом беседом отворио владика Шумадијски господин Јован, као и аутор поставке Бојан Поповић, кустос Народног музеја у Београду. Изложба је отворена до 31. марта.

У години када најстарије позориште у Србији облежава 185 година од свог оснивања награду за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, Статуету „Јоаким Вујић”, добила је костимографкиња Миланка Берберовић. Иако се ово признање додељује од 1985. године Миланка Берберовић је први костимограф коју ју је добила. Исте вечери прстен „Јоакима Вујућа” је добила њена студенткиња Јелена Јањатаовић, костимографкиња нашег позоришта. О свом раду, костимографији у данашњем српском театру али и сарадњи са нашом кућом као у представи „Земља јесмо” у данашњој „Гостопримници” разговарамо са Миланком Берберовић.

Његово преосвештенство епископ Шумадијски господин Јован, са свештенством Саборног храма служио је на Варошком гробљу у петак, 14. фебруара традиционално опело и помен докторки Елизабет Рос и чланицама хуманитарне мисије болничаркама Лорни Ферис и Мејбел Дирмер које су преминуле од епидемије тифуса у Крагујевцу 1915. године током Првог светског рата, помажући српским рањеницима и болесницима.
Одавању поште присуствовали су представници бројних институција и амбасадори Канаде, Аустралије и Велике Британије. Испред Скупштине града на помену говорила је др Гордана Дамњановић и Њена екселенција Шан Меклауд, амбасадорка Велике Британије.

Јуче је у Владичанском двору одржана редовна годишња Седница Епархијског савета Шумадијске епархије СПЦ.

Пре радног дела, чланови Савета учествовали су у Светој Литургији, коју је, у Саборној крагујевачкој цркви Успења Пресвете Богородице, служио Његово преосвештенство Господин Јован, Епископ шумадијски. Током Литургије произнесене су молитве Призива Светог Духа за благословен рад овог високог органа епархијске црквене самоуправе, на чијем заседању се разговарало о свему што је остварено у свим доменима црквеног живота у Шумадијској епархији током 2019. године. Његово преосвештенство Господин Јован, Епископ шумадијски, председник Епархијског савета, заседање је отворио излагањем о свом архипастирском деловању током претходне године, односно о томе како је вршио своју Богом поверену свештеничку, учитељску и пастирску власт на подручју своје дијецезе.