Категорија: Српско богословље

Оба биографа Светога Саве и Доментијан и Теодосије и не само они него и сви каснији хагиографи и химнографи српски од Данила Пећког и Данила Бањског, патријарха Јефрема и старца Исаије и бројних других исихаста (српских синаита) до деспота Стефана, Цамблака, па раваничких, крушдолских и рачанских монаха Лонгина Зографа и патријарха Пајсија Јањевца у 17 веку па чак и до јеромонаха Гаврила Стефановића Венцловића у 18 век, сви они, сваки према својој мери, били су доследни ученици Светог Саве и са њим и за њим ученици Светих отаца, у схватању православног богословља и његовог апофатичког-доксологијског карактера.
Блаженопочивши владика Атанасије Јеvтић називао је неке од наследника Светог Саве богословском школом, за које се богословље састојало у животу у заједници са Богом, сједињавању са Богом. Ми ћемо у данашњој емисији говорити о Теодосију Хиландарцу, а наша саговорница биће Јована Анђелковић сарадник у настави на предмету Српска средњовековна књижевност на Филолошко-уметничком факултету.

Српска средњовековна књижевност, као и књижевности европских народа тога доба, настајала је у окриљу цркве и имала је првенствено духовни карактер. Као и у другим областима духовног живота и у књижевности је била пресудна оријентисаност на византијску културу. Науспешнија и најпопуларнија ауторска остварења тог доба била су житија (биографије) знаменитих личности. Управо су ове књиге формирале српско богословље средњег века. Ми ћемо у данашњој емисији говорити богословљу монаха Доментијана Хиландарца кога данас памтимо углавном по Житију Светог Саве Наш данашњи гост је проф. др Драгиша Бојовић, предавач старе српске књижевности на Философском факултету у Нишу и читавог низа изборних предмета: Свето писмо у старој српској књижевности, Свети Сава у старој српској књижевности и култури Љубав у старој српској књижевности, управником Центра за црквене студије Међународног центра за православне студије и Центра за византијске студије Универзитета у Нишу.

Радио Златоусти Српске православне епархије шумадијске уз финансијску подршку Министарства правде- Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама прихватиосе нескромног и тешког задатка да са Вама подели нека сазнања о српској теологији,односно српском богословљу. Тек када смо заронили у ову проблематику схватили смо да је задатак претежак и преамбициозан.
Као што је записао наш драги професор Богољуб Шијаковић у уводном слову пројекта Српска теологија у двадесетом веку као предуслов за теоријско саморазумевање, наиме критичко процењивање српске теолошке мисли треба предузети истраживање различите архивске и документационе грађе. Нити постоји библиографија српске теологије, она тек треба да се састави, нити је лако презентовати аналитички и систематски српско богословље на радију као медију. Много тога треба да се зна и о фундаменталним теолошким дисциплинама и о српској црквеној просвети и о другом деловању српских богослова, од којих су неки и светитељи. Као важан део културе теологија је код нас утицала, каже професор Шијаковић и нафилософију и на књижевност и на уметност што није истраживано на систематски и организовани начин.
Ова емисија би требало да реконструише духовна струјања и оријентације у српској теологији, њен однос према другим духовним наукама, историјској и политичкој реалности. Такође треба вредносно проценити домете српске теологије и указати на њене развојне перспективе у ширем хришћанском и уопште културном контексту.
Ми смо одлучили да овај серијал емисија отпочнемо причом о богословљу Светог Саве и то само кроз његову Жичку беседу о правој вери изговорену 1220 године.