„Лов је најстарија делатност човека која се обликовала кроз историју, од првобитне заједнице до данашњег дана. Лов је обликовао односе међу људима, уређивао их и усмеравао у њиховим заједницама у неписане друштвене норме. У еволуцији човека најдужи део припада стварању ловачке културе која се развијала од праисторије све до првих земљорадничких култура на нашој планети. Кроз историју човечанства, ловство је било саставни део свакодневних друштвених односа и одраз општег културног правца. Зато су у свету, просторно и временски, обликоване различите ловачке етичке норме.

Кроз историју људске заједнице настајала су, развијала се и поштовала неписана правила која су уређивала лов, право на плен, односе међу ловцима и односе ловаца према дивљачи. То наслеђе и неписану културну традицију треба чувати и употпуњавати новим нормама, које је донело време еколошких невоља и претеће угрожености природе, чији су саставни део човек и дивљач.
Кроз историју, ловишта у Србији су била на раскрсници источних, балканских и западних култура. Ипак, наше данашње ловство се обликовало, пре свега, под утицајем источнобалканског ловства. Заснован на тој традицији, настао је наш етички кодекс -Кодекс ловаца Србије, који одређује природна и морална правила као и односе између права и дужности у ловству.“ (https://www.lusumadija.rs)

О ловачком наслеђу Србије и Шумадији као колевци организованог ловства данас говоримо са Светом Маџаревићем. Након 50 година стваралаштва и још више објављених књига, међу којима су најбројније оне које говоре о лову, Света Маџаревић спада у врсту аутора који је својим радом у великој мери допринео очувању културног добра од заборава. Писао је за више листова, дуго година имао је ауторску емисију на Радио Крагуејевцу, али је ипак своје писање највише посветио лову.

Завичајност и завичајно истраживање за Маџаревића представљају част јер је рођени Шумадинац и цео радни век провео је на овим просторима.