Академско позориште Студентског културног центра у Крагујевцу позива све људе добре воље на хуманитарну представу „Бечка столица“, посвећену нашој суграђанки Бојани Ђурић.

„Бечка столица“ је емотивна драма која ће нас провести кроз дубоке емоције, универзалне животне дилеме и снагу људског духа.

Ова изведба има посебан циљ – да пружи подршку нашој Бојани, али и да нас подстакне на солидарност, појашњава Оливера Дабић, уредник програма аматерских делатности у СКЦ-у.

Представа почиње вечерас у 20 сати у Свечаној сали Природно – математичког факултета.

Једнодневни Научни скуп „Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe“, који су на Православном богословском факултету у Београду организовали Информативна служба Српске Православне Цркве и Матица српска, почео је уводном речју Његове Светости Патријарха српског г. др Порфирија, Преосвећеног Епископа рашко-призренског г. Теодосија, проф. др Јована Делића потпредседника Матице српске, који се обратио у име оправдано одсутног проф. др Драгана Станића, председника ове институције, а настављен је излагањем Преосвећеног Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја на тему „Актуелност Косовског завета“.

Патријарх Порфирије је у беседи истакао да СПЦ, после осам векова непрекинутог присуства на Косову и Метохији, не може да буде део било каквих политичких преговора и споразума о статусу Косова и Метохије. Такође, Патријарх је позвао на дијалог косовско-метохијске Албанце, „јер као што на Косову и Метохији има места за све, увек и још увек има места дијалогу о животу људи на Косову и Метохији“. „Заштита и обнова наших цркава никада није била само питање градње и броја људи који око њих живе, већ чињеница да је наша Црква пре свега Црква која живи Литургијом и молитвом“, нагласио је Владика Теодосије у свом слову.

У среду друге недеље Часног поста, 27. априла 2024. године, Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу.

Саслуживали су архимандрит Онуфрије (Вранић) игуман манастира Денковац, који је непосредно пред Свету Литургију исповедио свештенство колубарско-посавског намесништва, архијерејски намесник колубарско-посавски протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, протосинђел Евстатије (Драгојевић) из манастира Ђурђеви Ступови код Берана, протојереј-ставрофор Александар Новаковић, протођакон Иван Гашић и протођакон Никола Урошевић.

Литургијском сабрању у лазаревачком храму присуствовао је, и на њему се причестио, велики број верника. Преосвећени Владика Јован је благословио наше данашње сабрање и помолио се да Господ прими наше молитве. Нагласио је да треба да се молимо свагда и у свако време, али посебно у овим данима поста.

По благослову његовог Преосвештенства народу се обратио протосинђел Евстатије (Драгојевић) надахнутом беседом:

На сајту Српске православне цркве објављени су закључци Научног скупа „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности“. Саопштење преносимо у целости.

„Ми, доле потписани учесници Научног скупа „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности“, одржаног 14. марта 2024. године у Народној библиотеци Србије, изражавамо благодарност Српској Православној Цркви и Матици српској које су, после стручне анализе лингвиста и филолога, пружиле могућност да јавно и транспарентно буду размотрени правни аспекти и последице примене Закона о родној равноправности, те констатујемо следеће:

1. Закон о родној равноправности мења уставни идентитет Републике Србије тако што фундаментално задире у људска права и основне слободе и целокупни вредносни систем и етичке поставке, по којима живе грађани Републике Србије;

2. Равноправност као универзални принцип примењен је селективно и дискриминаторно, за разлику од Устава Републике Србије који у своме члану 15 не прави разлику међу грађанима, гарантујући равноправност жена и мушкараца;

3. Појам рода (gender) у Закону о родној равноправности не подразумева мушки и женски пол као биолошку категорију, нити одговарајућу граматичку категорију рода која се донекле односи на ову природну датост, нити подразумева именицу у традиционалном значењу, него је то род као џендер – друштвени конструкт, какав не постоји у српском језику, нити у једном природном људском језику на свету. Такав појам рода, како је у овом Закону нормиран, не постоји у Уставу и правном поретку Републике Србије и није у сагласности са Уставом и другим прописима;

4. Законом о родној равноправности насилно је укинута разлика између џендера и припадника мушког и женског пола тако што су мушкарци и жене, готово сви грађани Републике Србије, противно њиховој вољи и Уставу, сврстани у „џендере“;

5. Чланом 10 Устава прописано је да је српски језик службени језик у Републици Србији, док Закон о родној равноправности на неуставан начин уводи непостојећи тзв. родно осетљиви језик;

6. Највећи број правних норми Закона о родној равноправности неприхватљив је са аспекта различитих грана права, али и са тачки гледишта других научних дисциплина, и не постоји могућност њихове примене у правном поретку Републике Србије;

7. Закон о родној равноправности карактерише неразумљивост, одсуство нормативне ваљаности, идеолошка пристрасност и острашћеност;

8. Посебно указујемо да ниједан језик на свету не настаје и не мења се једностраном политичком вољом путем општег правног акта, већ искључиво у складу са правилима лингвистичке струке – у случају српског језика који не може изнова настајати, јер је настао пре 1000 година – кроз надлежне институције које су у Републици Србије оличене у Одбору за стандардизацију српског језика и Матици српској, и зато је недопустиво и неприхватљиво да се грађанима Републике Србије, под претњом новчаним и затворским казнама, принудно намеће непостојећи тзв. родно осетљиви језик;

9. Подржавамо ставове које су, уз уважавање научних аргумената и чињеница, исказале Српска Православна Црква и Матица српска у односу на покушаје насилне промене свести и вредносних категорија, разградње личности, породице, друштва, образовања, културе, права, морала и логике, што је, по свему судећи, циљ Закона о родној равноправности;

10. Посебно забрињава говор мржње које носиоци и заговорници тзв. џендер идеологије и медији који су им наклоњени упорно и некажњено користе – не само према Српској Православној Цркви и Матици српској него и према свим неистомишљеницима неприродног „уродњавања“ преко Закона о родној равноправности и Закона о забрани дискриминације;

11. Пред Уставним судом Републике Србије поднето је више иницијатива за оцену уставности великог броја одредаба Закона о родној равноправности, Закона о забрани дискриминације, Закона о јавном информисању и медијима и других прописа, и затражена је обустава примене тих закона до окончања поступка, а од посебног значаја је и то што је Заштитник грађана – Омбудсман бројне одредбе овог Закона оценио као неуставне и најавио још једну иницијативу за оцену уставности овога Закона;

12. Имајући у виду велики број неуставних одредаба у Закону о родној равноправности, констатујемо да је, сходно Јединственим методолошким правилима за израду прописа у Републици Србији, немогуће приступити његовим изменама и допунама;

13. Позивамо представнике извршне и законодавне власти да ради очувања достојанства грађана Републике Србије, српскога језика, ћириличког писма и историјски потврђених и стечених вредности у оквиру јединственог правног поретка Републике Србије, покрену поступак за стављање ван снаге неуставног Закона о родној равноправности и спорних одредаба Закона о забрани дискриминације;

14. Неопходно је да се кроз јавни и стручни дијалог дође до најширег консензуса за припрему системског Закона о равноправности, уз пуно поштовање уставног идентитета државе Србије и историјски потврђених вредности српског друштва, а посебно српскога језика као једног од главних носилаца српског националног идентитета, као и уз поштовање Уставом зајемчених права и слобода сваког грађанина од којих су већина верници, као и традиционалних цркава и верских заједница“.

Патријарх српски Порфирије

Проф. др Драган Станић,
председник Матице Српске

Проф. др Игор Вуковић,
Правни факултет Универзитета у Београду

Проф. др Бранислав Ристивојевић,
Правни факултет Универзитета у Новом Саду

Проф. др Зоран Павловић,
Правни факултет за привреду и правосуђе
Универзитета Привредна академија у Новом Саду,

Проф. др Милош Станковић,
Правни факултет Универзитета у Београду

Др Милош Станић,
Институт за упоредно право у Београду,

Доц. др Драган Дакић,
Правни факултет Универзитета у Крагујевцу

Др Слободан Јанковић,
Институт за међународну политику и привреду у Београду,

Проф. др Срђан Шљукић,
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду,

Проф. др Слободан Владушић,
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду,

Адвокат Мирослав Николић, Београд

Адвокат Миленко Радић, Београд

Јереј проф. др Зоран Деврња,
Православни богословски факултет Универзитета у Београду,

Јереј Драган Поповић,
докторанд Богословског факултета Универзитета у Београду