Skip to main content

БРАТИМЉЕЊЕ (1) – Побратимство градова као културно наслеђе

Слушате прву емисију из серијала Братимљење у којој се бавимо специфичним културним наслеђем града Крагујевца створеним вишедеценијском праксом потписивања повеља и уговора о братимљењу, протокола и споразума о сарадњи и пријатељству, разумевању са градовима из целог света.
У нашој првој емисији саговорници су нам координаторка за послове унутрашње и међународне сарадње у Градској управи Тамара Бабић, новинарка Маргита Цветковић и др Добрица Миловановић са Факултета инжињерских наука, дугогодишњи члан Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе и промотер Крагујевца и Србије у Савету Европе.
Емисија је суфинансирана средствима из буџета града Крагујевца. Ставови изнети у подржаном медијском програму нужно не изражавају ставове града Крагујевца који је доделио средства.

ГОСТОПРИМНИЦА – Филм „Света Петка – крст у пустињи“ премијерно приказан у Крагујевцу

У Крагујевцу је у четвртак, 8.септембра 2022.године, у биоскопу „Синеплекс“ премијерно приказан филм „Света Петка – крст у пустињи“.
Филм је настао по истинитој причи и роману „Петкана“ Љиљане Хабјановић Ђуровић.

Да ли је ово филм само за верујуће људе, зашто је Петкана одлучила да оде у пустињу и како је једна кућа на мору морала да буде продата да би овај филм изашао пред публику, појашњава нам редитељ, хаџи Александар Ђуровић.

О улози Свете Петке и припремама за њу, искуству снимања у Јорданској пустињи, глади као првој слабости која напада људе који хрле Богу и снази вере и поверења да ћемо увек свега имати довољно, разговарамо са Миленом Предић, главном глумицом која игра Петкану.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – Црквени дневник за 8.9.2022.год.

У данашњој емисији слушаћете:

– СПЦ прославља Свете мученике Адријана и Наталију
– У среду 07. септембра 2022. године у храму Светог Преображења у Смедеревској Паланци одржан је молебан поводом почетка нове школске године
– Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је свечану премијеру филма „Света Петка – крст у пустињи“ Хаџи Александра Ђуровића у МТС дворани у Београду
– У Јерусалиму извршена провера конзерваторских радова на поду цркве Светог Гроба

ЂУРА- „Ране моје љуто тишту“, прво издање

„Ја сам стена“, „Поноћ“, „Вече“, „Отац и син“, „Јан Хус“, „Пут у Гоњак“, „Падајте, браћо“, „Стазе“, „Недеља, „Отаџбина“, само су неки од назива песама Ђуре Јакшића из којих стихови нису ушли у називе дванаест издања емисије Ђура, кроз коју Вам представљамо Ђурино песништво у ширем смислу, поетику и живот. Његов романтизам, реализам и савременост. А то су стихови:
Ране моје љуто тишту („Црногорац Црногорки“)
Мирисом бих из недара да окадим свет („Љубичица“)
Ана точи, Ана служи, ал’за Милом срце тужи („Мила“)
Пијем, пијем, ал у пићу још се никад не осме’ну’ („Пијем“)
Треба ли мене свет? („Шта ће“)
У свету брале нема љубави (Епитаф са гроба)
Надај се надај, добар је Бог („Поток жубори“)
Јесте ли ми род сирочићи мали („На Липару“)
На сваком белом листу златни спомени („Љубав“)
Требаће земља српска храбре Милоше („Љубав“)
Милиони људи пиште („Јевропи“)
Ој Козаче, бојни брате, познајем ти тешку муку („Поздрав/Украјини/“)

Ђура Јакшић, уведен у матичну књигу као Георгије родио се 27. јула 1832. године у Српској Црњи, као првенац Угледног пароха Дионисија Јакшића и његове супруге Христине.
Иако је лирика прва асоцијација на Ђуру Јакшића, Јакшић је највише писао у прози. Написао је око 40 приповедака, три драме у стиху: „Станоје Главаш“, „Сеоба Србаља“ и „Јелисавета“.

С обзирром на то да је прве песме потписивао „Ђура Јакшић молер“, не треба заборавити да је Ђура Јакшић један од водећих сликара И представника српског романтизма, о чему ће у наредном издању бити више речи. У данашwем издању говоримо о Ђури и томе како је носити Ђурин шешир, са јединим крагујевачким носиоцем истоимене награде , књижевником и уредником књижевног програма крагујевачког СКЦ-а, Ненадом Глишићем.

„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

ГОСТОПРИМНИЦА – Специјална изјава Патријарха српског г. Порфирија о Европрајду

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије издао је посебно специјално саопштење о Европрајду, које у наставку преносимо у целости:

Браћо и сестре, драги пријатељи,

Не само у Србији, него свуда где живи српски народ велике полемике, поделе, контраверзе и сукобе донела је најава да ће у престоном Београду бити одржана манифестација коју називају Европрајд. Ова тема је нама вештачки наметнута и потпуно је супротна систему вредности нашег народа, а исто тако и наше браће и сестара других вера и нација са којима живимо. О томе су ми непосредно посведочили представници традиционалних Цркава и верских заједница. Стога, отказивање ове манифестације сматрам исправним.

У душу нас православних хришћана је усађено учење Цркве изражено већ на почетним странама Библије, где је записано да је Бог створио човека као два пола, као мушко и женско, што значи да су брак и породица, од постања света до данас и до краја света и века, дефинисани као заједница љубави мушкарца и жене са њиховом децом. У потпуности разумемо суштински оправдану велику забринутост нашег народа који је у грубом промовисању и наметању политика и идеологија које имају за циљ да поруше стубове на којима се вековима гради наш идентитет, да све постане крхко, релативно и флуидно, осетио дубинско и систематско угрожавање свих темељних вредности којима је вековима одан, а посебно светиње брака и породице.

Из ових разлога смо више пута у непосредном разговору са највишим представницима државе изнели разлоге због којих сматрамо да је нужно и оправдано отказивање Европрајда.

У исто време подсећам да Црква Христова поштује богомдаровану слободу сваког људског бића и зато је против сваког облика насиља, јавног жигосања и прогона било кога. Зло се не лечи и не побеђује насиљем, него се на тај начин само умножава.

Молимо се Христу Господу да нас молитвама Светог Саве српског у време када су пред нашом Отаџбином и народом различита искушења и проблеми, лиши овог, штетно и беспотребно нам наметнутог.

Патријарх српски
ПОРФИРИЈЕ

ГОСТОПРИМНИЦА – 250 година од рођења Јоакима Вујића и нова сезона у Књажевско – српском театру

Књажевско – српски театар почиње нову сезону 2022/2023. обележавањем значајног јубилеја – 250 година од рођења Јоакима Вујића. Поводом јубилеја и отварања сезоне, 8.септембра Књажевско – српски театар поклања представу „Негри“ крагујевачкој публици. Обележавање важног јубилеја театар наставља 9.септембра, на дан када је рођен отац српског театра. На малој сцени, од 18 сати, др Исидора Поповић, театролог, одржаће предавање под називом „Јоаким Вујић – најзначајнији организатор позоришног живота у Срба“.

Детаљније о новој сезони разговарамо са Младеном Кнежевићем, директором Књажевско – српског театра.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 7.9.2022.

У понедељак, када прослављамо оданије празника Успења Пресвете Богомајке, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у Крагујевачком насељу Аеродром.

Његова светост патријарх српски г. Порфирије поручио: Не само у Србији, него свуда где живи српски народ велике полемике, поделе, контроверзе и сукобе донела је најава да ће у престоном Београду бити одржана манифестација коју називају Еуропрајд. Ова тема је нама вештачки наметнута и потпуно је супротна систему вредности нашег народа, а исто тако и наше браће и сестара других вера и нација са којима живимо. О томе су ми непосредно посведочили представници традиционалних Цркава и верских заједница. Стога отказивање ове манифестације сматрам исправним,
Ову и остале вести слушате у данашњем издању: