Савремено информатичко друштво, живот у излогу на телевизији или на друштвеним мрежама условили су и неке појаве које као да полако хватају залет. Неке од њих су самоубиство и убиство пред камерама што се спорадично дешава у разним државама.
Један од примера је самоубиство новинарке и водитељке Кристине Чабук, додуше пре него што су се појавиле друштвене мреже, она је то учинила пуцњем у главу пред ТВ камерама.
Њена породица је поднела захтев да се снимак њеног самоубиства повуче из јавности, али та жалба није усвојена, па се тако овај снимак нашао и у филму који је о томе снимљен.
Нажалост, таквих примера има још. Један руски блогер и кротитељ змија убио се пред камерама у живом Ју тјуб преносу зато што га је оставила жена, тако што је допустио да га уједе змија отровница. Претходно је својим пратиоцима реако да је време да уради оно што мора и да ће остати са пратиоцима све док не буде умро, уз молбу да поруче његовој супрузи колико је воли.
– То је дивно зар не. Довиђења свима, реако је на крају свог живота и снимка.
Један млади Пољак се обесио пред веб камером у тренутку док је био у вези са осталим корисницима. Он је неколико сати раније уз пиће славио свој 27 рођендан и поручио друговима да им је спремио изненађење за тај дан. То изненађење је билло вешање пред камерама.
И да не набрајамо више примера, очигледно је да се ради о једном феномену који полако заузима своје место у свакодневном животу, баш као што се и разна убиства снимају и објављују пред камерама, што углавном раде сами злочинци, најчешће терористи, криминалци, а познати су такви случајеви и из времена Другог светског рата, када су се фотоапратом или видео камером, снимале разне егзекуције.
Због тога у данашњој емисији са психолошкињом Анастасијом Делић разговарамо о томе колико је самоубство јаван чин, кога се оно тиче, као и шта доживљавају они гледају преко камера убиство или самоубиство.
У данашњој емисији говоримо и о томе која би била здрава реакција на наслове у медијима који говоре о разним људским несрећама и колико је распрострањеност комуникације на друштвеним мрежама допринела овој појави.
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.
You are browsing archives for
Аутор: admin
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – Црквени дневник за 1.11.2022.године
У данашњем црквеном дневнику слушаћете:
– СПЦ данас слави Светог Прохора Пчињског
– Прослављена храмовна слава Цркве Светог Луке у Младеновцу
– Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на празник светог Апостола и Јеванђелисте Луке и светог Петра Цетињског на светом евхаристијском сабрању у манастиру светог Апостола Луке у Бошњану
КОМУНАЛНО ЋОШЕ – Сервисне информације за 1.11.2022. године
У данашњем сервисном блоку послушајте који ће делови Крагујевца данас остати без воде или електричне енергије.
ГОСТОПРИМНИЦА – Каква је будућност градских дворана?
Прво скочи па реци хоп, став је наших саговорника на тему реконструкције Градске дворане „Шумадија“, о чему се поново говори ових дана јер су процуреле информације да је малтене ствар дана или месеца добијање средстава од Републике Србије за реализацију ове реконструкције. Нису речитији ни када је реч о дворани Пионир, упркос томе што је дворана Пионир на седници Градског већа од 23. септембра, поново дата на располагање правом коришћења и управљање граду Крагујевцу, након што је то право одузето Музичком центру. У образложењу ове одлуке се каже да је Биоскоп “Пионир“ – површине 1.149 м², у улици Краља Александра и улици Лоле Рибара, враћен на располагање граду Крагујевцу и с тога је потребно да надлежна градска управа за имовинске послове, урбанизам, изградњу и озакоњење предузме радње и поступке ради преузимања тог објекта. Такође се додаје да ће Град од сада располагати и са четири издвојене пословне просторије за које закупци имају закључене пуноважне уговоре о закупу са Музичким центром у Крагујевцу, то се овим закључком омогућава да се са постојећим закупцима закључе нови уговори о закупу, под истим условима и роком важења утврђеног постојећим уговором о закупу.
Колико су извесне најаве реконструкције „Шумадије“ и шта ће даље бити са „Пиониром“ питали смо градоначелника Крагујевца Николу Дашића, Ану Петровић, помоћницу Градоначелника за културу и информисање као и Данку Андоновски градску већницу за инвестиције и управљање пројектима.
“Oвај прилог је настао у оквиру пројекта “Крагујевачки медији у служби грађана- у потрази за решењима”, који се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД, а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.“
ГОСТОПРИМНИЦА – Округли сто и изложба о академику Душану Матићу у Универзитетској галерији у Крагујевцу
Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу организује Округли сто и изложбу о академику Душану Матићу. Округли сто и изложба део су овогодишњих Октобарских свечаности Града Крагујевца. О чувеном Матићевом „зеленом салону“ у ком се окупљана интелектуална елита са ових простора и осталим експонатима који ће бити приказани на изложби симболичног назива „Поеме у боји“ говоримо са Лелом Вујошевић, секретаром Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу.
ГОСТОПРИМНИЦА – Девети КГ филм фестивал у Дому омладине
Девети КГ Филм фестивал, фестивал интернационалног независног филма одржаће се 1. и 2. 11. 2022. у крагујевачком Дому омладине. Филмска селекција обухвата краткометражне игране и документарне филмове, а фестивал је ревијалан и не обухвата такмичарски део. Ове године биће приказано 11 филмова и то из : Словеније, Русије, Немачке, Француске, Бразила али и Србије. Пројекције оба фестивалска дана почињу у 18 сати, а улаз је слободан. О репертоару овогодишњег КГ филм фестивала разговарамо са Кристијаном Клачаром, организатором програма у Дому омладине.
КОМУНАЛНО ЋОШЕ – 31. 10. 2022.
Најава искључења струје и воде у Крагујевцу – 31. 20. 2022.
ЗАДУЖБИНЕ КАРАЂОРЂЕВИЋА – Црква и дворац у Кнежеву у Хрватској
У данашњој емисији представљамо вам цркву Светог великомученика Георгија у Кнежеву коју је подигао краљ Александар Карађорђевић 1929.године. Око цркве је земљиште од више хектара на коме је и дворац, некада у власништву Савојских, а данас у склопу предузећа „Беље“ из Кнежева. О историјату и данашњем животу ове цркве и парохије разговарамо са протојерејем – ставрофором Ђорђем Ковачевићем, архијерејским намесником барањским.